Највеће банке АБН Амро, Рабобанк и ИНГ ће значајно ојачати свој сигурносни сектор. Укупно, желе да запосле додатних хиљаду запослених за контролу купаца и новчаних токова.
Кеес ван Дијкхаусен, извршни директор АБН Амроа, приписује ово проблемима које смо сви видјели у протеклој години, попут приче о Данске банци, гдје је дошло до скандала о прању новца који је довео до смјене генералног директора и неких других високорангираних запослених.позиције.
Због тога је сада убрзана финализација и унапређење програма за одељење за међународне кредитне картице (ИЦС – Интернатионал Цард Сервицес) и одељење за рад са малим и средњим предузећима (де мкб-банк).
Банка је за ову намену издвојила 85 милиона евра. Поред тога, планирано је да се запосли додатних 400 стално запослених у одељењу Цустомер Дуе Диллигенце, које већ запошљава хиљаду људи.
У Рабобанци отприлике исти број људи ради у истој експозитури. Један од радника банке јавља да у овој експозитури траже још 250 нових радника. И то што пре. „Већ смо уложили стотине милиона у верификацију купаца и настављамо то да радимо“, додаје он.
Портпарол ИНГ-а каже да ће ове године запослити и неколико стотина људи. Колико људи ради у овој банци у одељењу за контролу клијената, никада није откривено, али има их знатно више него АБН Амро и Рабо заједно, једноставно зато што је то већа банка. Речено је да је тај број неколико хиљада како у земљи тако иу иностранству.
Верификација клијената очигледно је постала главна брига банака. Сви су видели до чега је довео недостатак оваквих контрола прања новца. ИНГ је морао да плати казну од 775 милиона евра јер систем контроле купаца није функционисао довољно добро.
Недавно се сазнало да је Рабобанка добила и казну од 1 милион евра од ДНБ (Де Недерландсцхе Банк) због недовољног надзора власничке структуре (еигендомсструцтурен) комерцијалних рачуна. Такође, осигуравајућој кући Виват (раније Реаал) ДНБ је укорио због недовољне пажње клијената.
АБН Амро је до сада избегавао јавну опомену, али га је пооштравање режима контроле приморало да појача безбедносне напоре. „Криминалци постају све паметнији и паметнији. Морамо да будемо сигурни да не заостанемо за њима“, каже Ван Дијкхаусен (извршни директор АБН Амро).
Портпарол АБН Амро-а рекао је да су се трошкови праћења купаца и новчаних токова утростручили у односу на 2013. годину. Банка на то троши око 100 милиона евра годишње, а овај износ ће се повећавати у наредним годинама, сугерише Ван Дајкхаузен. Међутим, по речима Клифорда Абрахамса, главног финансијског директора банке, ово је део „лиценце за рад“, јер ће само банке са добро функционишућим контролама моћи да успеју у данашњем свету, а друге неће.
Све већи трошкови такође утичу на профит, а 85 милиона евра које је АБН Амро издвојио за безбедносне трошкове није прошло непримећено и представљало је важан разлог зашто је зарада у четвртом кварталу била много нижа од очекиване.
Извор: https://fd.nl/
Датум објављивања: 11.04.2019
