Укинут је надзор над Грчком, који је трајао 12 година. Већина политичких обећања које је земља дала еврозони је испуњена. Грчка је спровела ефикасне реформе и више јој није потребан појачан надзор, рекао је европски комесар за економију Паоло Ђентилони.
Током економске кризе 2008, Грчка се брзо заплела у гигантске дугове. Од 2010. до 2018. земљу су ефективно подржавале друге земље еврозоне и Међународни монетарни фонд. Да би спречила банкрот, Грчка је добила 290 милијарди евра кредита у оквиру три програма подршке.
Међутим, подршка није била бесплатна – међународне институције наметнуле су Грчкој строгу политику штедње. За 10 година економија земље се смањила за четвртину, док су приходи грчких домаћинстава пали за трећину.
Финансијска ситуација у земљи је и даље несигурна. Грци имају највећи јавни дуг у целој еврозони, кредитна способност државе и даље је ниска. Камате по којима се дају кредити су веће него за Италију. Грци су озбиљно погођени инфлацијом.
Укидање строге контроле ЕУ над грчким финансијама не значи брзо повећање прихода становништва земље. Минимална плата је и даље 713 евра, а многи Грци се боре да саставе крај с крајем. Међутим, ово је важна прекретница у развоју земље.
Датум објављивања: 05.09.2022
