Ако су вас преварили преваранти на Интернету, не очајавајте. Често се украдени новац може вратити привођењем преваранта пред лице правде новим методама.
Број случајева преваре расте као плимни талас
Студија коју је спровео Универзитет Твенте (Университеит Твенте) показала је да је 2020. године сваки шести становник Холандије био жртва преваре. Највећи део лажних активности се дешава путем интернета.
Најраспрострањенија врста преваре је следећа: купац плаћа за одабрани производ, али му се куповине не испоручују. Дневно се полицији поднесе око 200 пријава за отуђивање новца овом методом. Међутим, већина преварених Холанђана биће разочарани могућношћу да се преваранти приведу правди. Полиција нема ни времена ни људи да истражује овако релативно ситне злочине. Већина лажних потраживања остаје неактивна и не даје резултате.
Нови метод борбе за повраћај средстава које су украли интернет преваранти
Организација за директну одговорност (Сервице Органисатие Дирецте Аанспракелијкстеллинг (СОДА)) и Национално удружење судских извршитеља (Ланделијке Ассоциатие ван Герецхтсдеурваардерс (ЛАВГ)) покушавају нове методе за одбрану права жртава интернет преваре. Њихове методе вам често омогућавају да вратите новац и приведете преваранта пред лице правде. Важно је да плаћање услуга ових организација падне и на преваранте. У овај експеримент је укључена и полиција.
Говоримо о довођењу онлајн преваранта на директну одговорност. Суштина методе је да је жртва сама тражила повраћај средстава преко суда, а није чекала завршетак полицијске истраге. У експерименту је 2021. учествовало 200 жртава интернет преваре. Полиција је податке о преварантима пренела СОДА-и и ЛАВГ-у, који су на суду бранили интересе жртава превара и омогућили враћање новца након доношења одлука. Половина жртава успела је да врати украдена средства у целости или да склопи уговор са преварантима о враћању средстава у деловима. Око четвртине предмета је и даље у судском поступку, па радње наплате против преваранта још нису предузете.
Експеримент се посебно фокусирао на случајеве лажних куповина и продаја на Интернету. Према условима експеримента, било је потребно да се против процесуираног преваранта поднесе више пријава и да не припада угроженим групама становништва (наркомани, стечајници чија је имовина већ под екстерном контролом, малолетници).
Експеримент је олакшала чињеница да су жртве преваранта добиле право да од банака захтевају податке о имену и адреси власника рачуна на који је пребачен новац украден од њих. Са овим информацијама можете контактирати адвокате, инкасаторе или судске извршитеље.
До сада су ЛАВГ извршитељи обрадили тридесет случајева преваре у ВхатсАпп-у. Штета се кретала од 1000 до 8000 евра. У половини случајева било је могуће договорити се са примаоцем новца о њиховом враћању жртвама. Ако се преварант не сложи, случај иде на суд. Одлуком суда, возила и средства преваранта се хапсе и одузимају ради преношења оштећенима.
Гијс ван дер Линден из Националне телефонске линије за интернет преваре (Ланделијк Мелдпунт Интернетоплицхтинг) рекао је да је експеримент директног преузимања одговорности веома користан јер је потребно обуздати бум интернет превара. Сваки преварант треба да зна да ће му полиција или судски извршитељ покуцати на врата. Истина, према Гијсу ван дер Линдену, велики преваранти често избегавају одговорност користећи такозване „муле новца“. То су лажни примаоци средстава која припадају угроженим групама становништва, који примају новац на своје рачуне и преносе га правим преварантима.
Међутим, Гијс ван дер Линден каже о достигнућима СОДА-е и ЛАВГ-а у директном привођењу превараната правди: „Ово је добар резултат, јер иначе ове жртве вероватно не би добиле ништа.
Датум објављивања: 06.04.2022
