Од 1. јануара 2022. турски држављани који се преселе у Холандију на стални боравак су обавезни да се интегришу. Пре тога (од 1. маја 2020. године) само турски држављани који су долазили у Холандију у потрази за азилом и чланови њихових породица морали су да полажу испите за натурализацију.
До 2020. године ни избеглице ни имигранти из Турске нису полагали испите из холандског језика, друштвених студија и оријентације на холандском тржишту рада. Били су у посебном положају и нису журили да уче холандски језик и законе, као људи из других земаља (интеграциони испити су уведени 2007. године). Турска је од 2022. искључена са привилеговане листе (више о разлозима у наставку).
Ко је сада у њему? Изузеци се односе на оне који имају држављанство:
- Једна од земаља ЕУ;
- Лиецхтенстеин;
- Норвешка;
- Исланд;
- Швајцарска.
Следеће особе такође нису обавезне да се интегришу:
- млађи од 18 година;
- старији од старосне доби за пензионисање;
- који су живели у Холандији 8 или више година између 5 и 16 година;
- носиоци националних диплома, сертификата или сертификата о завршетку одређеног студијског програма на холандском језику;
- привремено стигао у земљу ради студирања или рада.
Турска није део ЕУ – зашто су Турци тек сада били обавезни да се интегришу?
О могућности уласка Турске у ЕУ разговара се већ неколико година.
Држава је 1963. године потписала Споразум о придруживању између ЕЕЗ (Европске економске заједнице) и Турске, а 1964. постала је „придружена чланица“ Европске уније и њених претходника.
Турска је кандидат за чланство у ЕУ од 1999. године. Процес преговора о приступању Турске ЕУ започео је 2005. године, али је још далеко од завршетка. Противници уласка су сигурни да Турска не поштује кључне принципе демократије. Разлози: Члан 301. Кривичног законика, који забрањује „вређање турског идентитета“ и велику улогу војске у политици земље.
2016. године у Турској је био покушај државног удара. Влада је угушила државни удар. Убрзо је у земљи почело „чишћење” међу државним службеницима, новинарима, судијама, војском и у области образовања, а избеглице из Турске су се слиле у Европу. Велики део њих пао је на удео Холандије. То је изазвало нове контроверзе у вези са интеграцијским испитима. Непознавање језика и закона Холандије од стране великог броја избеглица постало је проблем.
Као резултат тога, странке Д66 и ЦДА саопштиле су да су пронашле законско решење које би омогућило наметање обавезе интеграције турским грађанима, упркос чињеници да је Турска „придружена чланица“ Европске уније.
Датум објављивања: 13.12.2021