А веболдал езен аз олдалан талалхато информациок сегитенек мегхатарозни, хоги бе келл-е ниујтаниа адобевалласт, ес ха иген, мелиик урлапот келл валасзтаниа.

Ха Холландиабан ел, аутоматикусан адокотелес лесз, азонбан ез нем јеленти азт, хоги адобевалласт келл бениујтаниа.

Микор келл адобевалласт бениујтани?

 
• Ха левелет капотт аз адохатосагтол аз угиневезетт мегхивассал ниилаткозат бениујтасара. Ез аззал егиенертеку, хоги бејелентсук, хоги бе келл ниујтаниа, фуггетленул а варт ередменитол.

 

• Ха мег нем капта мег а левел, де уги гондоља, хоги адо-виссзатеритесре јогосулт, аккор кездемениезхети ес бениујтхатја азт.


Милиен типусу ниилаткозатот келл бениујтаном?

Аз адобеваллас харом формаја летезик: П, Мес Ц.

П сирлап – аккор ниујтјак бе, ха егесз евбен Холландиабан елт (ез азт јеленти, хоги регисзтраљак а лакохелии вароси цсарнокбан)

М сирлап – аккор керул бениујтасра, ха а јелентеси ев цсак еги ресзен Холландиабан елт (вагиис регисзтралт ваги киирт а јелентеси евбен). Езт аз урлапот папирон ваги (велунк тортено мегренделес есетен) електроникус формабан келл китолтени.

Ц форманиомтатвани – бекулдве, ха а тељес јелентеси евбен кулфолдон елт, холандски адофизетове валик (Холландиабан јоведелеммел ренделкезик). Езт аз урлапот папир ваги електроникус формабан ис китолтик.

Цегунк ороммел сегит Оннек аз адобеваллас мегфелело китолтесебен ес идобен тортено бениујтасабан.

А ниилаткозат бениујтасат мегренделхети егисзери сзолгалтатаскент, ваги елофизетеси сзолгалтатаст је киаллитхат. Еббен аз есетбен а ниујтотт сзолгалтатасок листаја сзелесебб лесз, ес тоббек козотт киваласзтја и танацсадои тамогатаст.